Najavljena Rezolucija Hrvatskog sabora o „osnaživanju političkog položaja Hrvata u Bosni i Hercegovini“ još je jedan ozbiljan test za Evropsku uniju i njenu stvarnu posvećenost principima na kojima počiva suverenitetu država, vladavini prava i jednakosti svih građana.
Posebno zabrinjava činjenica da se u dokumentu otvoreno zagovara uspostavljanje posebne izborne jedinice u Bosni i Hercegovini iz koje bi se ekskluzivno birao član Predsjedništva BiH iz reda hrvatskog naroda. Takva inicijativa nije samo unutrašnjopolitičko pitanje Hrvatske, kako se pokušava predstaviti, nego direktno zadire u ustavni i politički sistem suverene države Bosne i Hercegovine.
Još je problematičnije što se u preambuli rezolucije pokušava redefinirati ratna prošlost kroz opravdavanje nastanka Hrvatske zajednice Herceg-Bosne i Hrvatske Republike Herceg-Bosne, uz potpuno zanemarivanje činjenica utvrđenih pred međunarodnim sudovima.
Takva politička interpretacija ratnih događaja dodatno produbljuje nepovjerenje i šalje poruku da se određeni koncepti iz prošlosti ponovo pokušavaju vratiti kroz institucionalne mehanizme.
Upravo zbog toga zabrinjava gotovo potpuna šutnja iz Brisela. Evropska unija je godinama insistirala na tome da se političke reforme u Bosni i Hercegovini provode uz poštivanje evropskih standarda, ali u ovom slučaju izostaje jasna reakcija.
Posebna težina ove šutnje ogleda se u činjenici da je visoka predstavnica EU za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Kaja Kallas tokom svoje posjete Bosni i Hercegovini bila upozorena na opasnost od politika koje vode dodatnoj etničkoj podjeli zemlje i stvaranju novih mehanizama neravnopravnosti građana.
Direktno joj je skrenuta pažnja na navedenu Rezoluciju, koju za sada u Briselu vide kao ‘slobodu govora’!?
Međutim, javnost još nema informaciju da je nakon tih upozorenja obavljen ozbiljan razgovor s hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, čija stranka zajedno s Domovinskim pokretom stoji iza ove inicijative.
Upravo se na ovom slučaju najbolje vidi odnos Evropske unije prema Bosni i Hercegovini. Dok se od institucija BiH traže reforme, kompromisi i usklađivanje s evropskim standardima, istovremeno se prešutkuju potezi koji dolaze iz država članica EU, a koji mogu imati dugoročne posljedice po stabilnost i unutrašnju ravnotežu BiH.
Evropska politika prema Bosni i Hercegovini ne može se zasnivati na dvostrukim standardima. Ako je evropska perspektiva BiH zaista prioritet, onda Brisel mora imati jednako mjerilo prema svim akterima, bez obzira dolaze li iz Sarajeva, Banje Luke, Mostara ili glavnih gradova država članica Evropske unije.
Šutnja u ovom trenutku nije neutralnost. Ona se može protumačiti kao prešutno odobravanje politika koje Bosnu i Hercegovinu ne približavaju Evropi, nego je vraćaju u rasprave o teritorijalnim i etničkim podjelama.
Evropska unija ima obavezu da zaštiti principe koje sama promovira. A jedan od tih principa mora biti jasan, budućnost Bosne i Hercegovine ne može se graditi preko novih izbornih zidova, nego kroz demokratski sistem u kojem su zaštićena prava svih naroda, ali i svih građana što je možda još važnije.
